0652610005

Kortizol- kako se rešiti stresa?

Ukoliko ste u potrazi za magičnim receptom koji će vam pomoći da se oslobodite stresa, moraćemo da vas razočaramo- na pogrešnom ste mestu! Tačnije, gde god tražili odgovor na pitanje „kako se osloboditi stresa“, nažalost, nećete ga pronaći. Stres je sastavni deo našeg života i neverovatna činjenica je koliko je upleten u svaku sferu našeg života.

Zapravo, stres je jedna normalna pojava bez koje, verovali ili ne, ne možemo da funkcionišemo. Reč je o biološkoj pojavi koja se odigrava kada se organizam prilagođava nekom stresnom događaju, situaciji ili izazovu. Podsetite se neke svakodnevne situacije u vašem životu- kada prelazite ulicu na pešačkom prelazu, ali vozač se ne zaustavi da vas propusti. U toj situaciji vi radite sve, kako biste izbegli kobne posledice- sklanjate se u stranu, brzom rekacijom zaustavljate vaše dalje kretanje- i celokupna ta vaša reakcija pomogla vam je da opstanete. Taj čin koji ćemo označiti kao “bori se ili beži” dovodi do toga da vam se u krvi oslobodi kortizol- hormon stresa.

 

Šta je to kortizol? 

Kortizol je najvažniji hormon stresa u organizmu. Zbog načina na koji kortizol deluje, on se može smatrati itekako korisnim hormonom, sve dok je aktivan samo umereno i onoliko koliko je organizmu zaista potrebno. Na primer, kortizol je hormon koji vam pomaže da se probudite ujutru i započnete dan, kao i da brzo i adekvatno reagujete u slučajevima opasnosti.

Kako nastaje stres?

Kortizol ima ovakvo dejstvo jer podstiče oslobađanje aminokiselina iz mišića, masnih kiselina iz masnog tkiva i glukoze iz jetre, a produkt svega toga je ona količina energije koja je organizmu potrebna za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Međutim, ne bi se moglo reći da je porast kortizola uvek umeren, usled izloženosti svake prosečne osobe problemima, gužvi i nedostatku vremena. Gužva u saobraćaju, nesuglasice sa porodicom ili neplaćeni računi mogu biti okidači stresa, a porast kortizola u tom slučaju dovodi do velike količine energije sa kojom organizam nije spreman da se izbori u svakom trenutku, što stvara stres i neprijatan osećaj. Nažalost, većina ljudi se sa ovim susreće više puta na dnevnom nivou.

Najčešći simptomi stresa

Od simptoma stresa do onog što nazivamo hronični stres, put nije dug, a za nastanak ovog neprijatnog stanja dovoljno je samo da ignorišete činjenicu da ste pod tenzijom i da nešto nije u redu.

Prvi simptomi stresa se manifestuju kroz poremećaj digestivnog sistema, otežano varenje, zatvor ili dijareju, a jasni pokazatelji stresa su i nesanica, vrtoglavica, pad imuniteta i bol u grudima. Ipak, ovo su neki simptomi koji su vrlo jasno vidljivi i osetni, a kada nastupi stres simptomi mogu biti i skriveni.

“Skriveni” simptomi stresa se ogledaju u nedostatku koncentracije i fokusa na zadatke koje obavljate, a ovo je neretko praćeno i slabijim pamćenjem, naročito ako ste zatrpani brojnim informacijama na dnevnom nivou.

Najčešći zdravstveni problem povezani sa stresom

Kardiovaskularne bolesti

Naše srce mora tokom života mnogo da radi, a stres ima loš uticaj na srce. Naučnici su pokazali da je hronični stres jedan od najčešćih uzroka kardiovaskularnih bolesti. Naporan rad, ili nerad, život u siromaštvu i problemi u porodici samo pogoršavaju situaciju.

Problemi sa spavanjem

Stresne situacije mogu prouzrokovati ozbiljne probleme sa spavanjem. A onda neispavanost uzrokuje lučenje hormona stresa što utiče da sutradan još teže zaspite i tako u krug, do iscrpljenosti. Novi dijagnostički kriterijumi postavljeni 2020. godine, naglašavaju povezanost između nesanice, anksioznosti i depresije. Dakle, ako je nesanica učestala, vreme je da se ozbiljno pozabavite rešavanjem problema.

 

Smanjen libido/Nizak libido

Emotivno iscrpljena osoba, neko ko je često izložen stresu, uglavnom ima vrlo nizak libido. Naučnici su sproveli studiju i došli do tog zaključka.

 

Glavobolja

Ali često, glavobolje nastaju usled emocionalnog stresa na poslu ili kod kuće. Uzimanje tableta može vam kratkotrajno pomoći kod ovakvih glavobolja. Ali ako iz svog života ne isključite neprijatne situacije koje stres uzrokuje, glavobolje će se stalno vraćati.

 

Gubitak kose

Naučnici su zaključili da stres može značajno da utiče na vašu kosu – da je istanji, pa čak da počnete da je gubite.

 

Gastrointestinalni problemi

Postoje naučni dokazi da stres može negativno uticati na digestivni trakt. Ponekad lekovi za stomak i bolove u stomaku ne pomažu. U tom slučaju poseta psihologu može biti od velike pomoći. Lekar će utvrditi uzroke vaše anksioznosti i pokušati da vam pomogne.

 

 

Česte prehlade

Kao što smo već rekli, stres uzrokuje proizvodnju kortizola (hormon stresa), koji može suzbiti upalu. Međutim, ako osoba doživljava hronični stres, imunološki sistem postaje manje osetljiv na kortizol, što kao rezultat daje jaču upalu. Tada telo ima povećan rizik od prehlade.

 

Promena telesne težina

Možda ste u situaciji u kojoj niste uspeli da stabilizujete svoju težinu dijetom ili vežbanjem. Česte stresne situacije povećavaju proizvodnju hormona stresa, a budući da taj hormon stabilizuje metabolizam masti i ugljenih hidrata i podržava potrebne nivoe šećera u krvi – kilogrami se samo pakuju. A osoba koja ima previše ovih hormona jede više. Sa druge strane, telo proizvodi manje testosterona i sagoreva manje kalorija i zato se dobija na težini.

 

Problemi sa kožom i bolesti kože

Psorijaza, akne i drugi kožni problemi mogu biti uzrokovani stresom. Naučnici su vršili istraživanje među studentima i rezultati su pokazali direktnu vezu između visokog nivoa psihološkog stresa i kožnih problema.

Kako smanjiti stres – Zaključak

Na kraju rekapitulirajmo kako stres držati pod kontrolom tj. kako da održimo neophodni balans.

Znamo da se bez stresa ne može. Znamo da stil života značajno utiče na senzibilitet i osetljivost na stres. Praktično, već sa ovim informacijama možemo da napravimo plan kako da stres držimo pod kontrolom a hronični stres potpuno prevaziđemo:

  • umerena fizička aktivnost (30 min svakoga dana) – redukuje stres,
  • pravilna ishrana bazirana na dosta voća i povrća,
  • kvalitetan san – najmanje 6 sati noćnog sna,
  • ostavljanje pušenja,
  • izbegavanje alkohola,
  • izbegavanje velikih sportskih napora (ukoliko niste utrenirani sportista),
  • ako je potrebno potražite stručnu pomoć…

Umesto da dajemo moć stresu, tako što po inerciji padnemo u vatru i skliznemo u stres, pronađimo svoju „signal kartu“  na koju ćemo uvek pomisliti kada osetimo da gubimo svoj mir i staloženost.