0652610005

Prirodni morski proizvodi su dizajnirani da dopunjuju ishranu bioraspoloživim oblicima proteina, vitamina i minerala. 
Bioraspoloživost hranljivih sastojaka je sposobnost da ih telo apsobuje, da bude apsorbovano u crevima i asimiliše u ćelije i tkiva.

Zašto telu trebaju životinjski proteini?

Životinjski proizvodi su izuzetno vredne komponente  prehrane, koje  telu obezbeđuju kvalitetne proteine koji su na raspolaganju kalcijum, gvožđe, cink, hrom, selen, vitamini B2, B6, PP, folna kiselina, retinol i vitamin D.  Jedini izvor vitamina B12 su životinjski proizvodi za ishranu.

Početkom dvadesetog veka, dr. Veston Prajs počeo je da proučava ishranu naroda koji žive u udaljenim krajevima planete, do kojih zapadna civilizacija nije došla. Njegova istraživanja su pokazala da su mnogi poremećaji zdravlja moderne civilizovane osobe povezani sa nedovoljnim unosom  hranljivih sastojaka u telo.

Dr. Prajs je istraživao ishranu ljudi izolovanih od civilizacije: švajcarska sela, škotske keltske zajednice sa spolknih Hebrida, starosedelački narodi Severne Amerike, ostrvljani Melanezije i Polinezije u južnom Pacifiku, afrička plemena, australijski Aboridžini, Maori sa Novog Zelanda i grupe autohtonog stanovništva Južne Amerike.

Ispostavilo se da su dobro zdravlje, jak imunitet i nedostatak depresije povezani sa tradicionalnom prehranom. Tradicionalna ishrana bogata je osnovnim hranljivim sastojcima iz životinjskih proizvoda. Dr. Prajs je otkrio da tradicionalna ishrana sadži najmanje 4 puta više vitamina rastvorljivih u vodi, kalcijuma i drugih minerala i najmanje 10 puta više vitamina rastvorljivih u mastima iz životinjskih proizvoda, u poređenju sa američkom prehranom modernog doba, uključujući ribu, kavijar i morske plodove.

Dr. Prajs je otkrio da ovi vitamini rastvorljivi u mastima, odnosno vitamini A i D, povećavaju bioraspoloživost minerala i proteina. Bez njih organizam ne asimilira minerale, bez obzira na to koliko ulaze u naše telo hranom.

Najvažnije otkriće istraživačke grupe Dr. Vestona Prajsa je supstanca koja se može samo naći u životinjskim proizvodima – nazvao ju je aktivator X. Ova suštinska komponenta ishrane svih tradicionalnih naroda pronađena je u velikim količinama u ribi i morskim plodovima.

Biodostupni vitamini i minerali u morskim plodovima

Riba i morski plodovi vrlo su vredan izvor mnogih osnovnih hranljivih sastojaka. Plodovi mora obezbeđuju čoveku esencijalne aminokiseline, vitamine, bioraspoloživi jod i selen, a sadrže proteine vezivnog tkiva, kolagen i elastin. Riblji proteini sadrže puno metionina i cisteina, a nedostaje im hidroksiprolina. Lipidni sastav ribljeg ulja ima jedinstvenu osobinu: zbir mononezasićenih masnih kiselina (MUFA) i polinezasićenih masnih kiselina (PUFA) premašuje sadržaj zasićenih masnih kiselina (EFA). Svi morski organizmi sadrže puno proteina–15 do 20%, a malo masti – 1 do 2 %.

Mnogi elementi u tragovima i vitamini mogu se dobiti iz biljaka, ali životinjske masti su više bioraspoložive. Na primer, bioraspoloživost cinka iz celih zrna i biljnih proteina je niska zbog prisustva fitinske kiseline u ovim proizvodima, što otežava apsorbciju cimka. Morski plodovi sadrže aminokiseline cistein i metionin, koji doprinose apsobciji cinka, zbog čega je cink u morskim plodovima izuzetno bioraspoloživ.

Da bi se povećala bioraspoloživost proteinskih proizvoda, koriste se u obliku proteinskih hidrolizata.

Bioraspoloživi oblici proteinskih proizvoda

Proteini su neophodni za ljudski organizam, uključeni su u mnoge metaboličke procese. Nakon ulaska proteina u organizam, digestivne žlezde luče enzime koji složene proteine razgrađuju u aminokiseline.

Digestivni sistem se ne nosi uvek dobro sa razgradnjom proteina ili se to ne dešava dovoljno efikasno.

U nekim fiziološkim stanjima probavni ciklus nije u potpunosti razvijen. To se dešava kako u normalnim uslovima, tako i u patologiji (nedovoljna funkcija digestivnih žlezda, mehaničko oštećenje digestivnog sistema).

Da bi se proteini bolje apsorbovali, podvrgavaju se hidrolizi.

Molekuli proteina koje možemo dobiti hranom veoma se razlikuju. Na primer, globulini i albumini se enzimima lako razgrađuju i telo ih apsorbuje u potpunosti. Proteini vezivnog tkiva poput elastina i kolagena se mnogo teže razgrađuju. Da bi ljudsko telo asimilovalo dragocene komponente ovih proteina, neophodno je promeniti njihovu strukturu uz pomoć delimične ili potpune fragmentacije proteina sa posebnim enzimima.

Na primer, proteinski kolagen, koji se nalazi u mnogim namirnicama u kojima je prisutan želatin, ljudsko telo vrlo slabo apsorbuje. Međutim, kolagen je veoma važan – to je glavni protein koji pruža snagu i elastičnost hrskavicama, vaskularnim zidovima, vezivnom i mišićnom tkivu.  Ako je kolagen podvrgnut preliminarnoj hidrolizi, tada iz njega možemo dobiti sve ove esencijalne aminokiseline u obliku u kojem ih organizam može lako asimilovati.

Koristeći ove savremene tehnologije i blagodati sirovina iz morskih organizama, naučnici iz dalekih istočnih istraživačkih centara razvili su niz dodataka ishrani koji podržavaju naše zdravlje i dobrobit, sa visokom bioraspoloživošću i svarljivosti.