0652610005

Kamčatska kraba i društvo u čast ove životinje

Još 70-ih godina XIX veka, u zalivu Petra Velikog, kraj obale Dalekog istoka, lovile su se kamčatske krabe. Prva ruska fabrika konzerviranja rakova u Primorju  počela je sa radom 1908. Nakon 1914., došlo je do velikog prekida jer u Rusiji nije bilo vreme za proizvodnju delikatesa. Tek 1923. su se na svetskom tržištu pojavile sovjetske konzervirane krabe, a do kraja 1928. ruski krabolovci počeli su da osvajaju primat na svetskom tržištu kraba, koji su zardržali i do danas.

Konzervirana kraba je bila namenjena za izvoz i sovjeti nisu bili naviknuti na ovaj delikates. Zato, kada se konzervirana kraba pojavila u prodavnicama, slabo su je kupovali. 1938. se čak pojavio i reklamni poster koji je kasnije postao poznat, “Vreme je da svi probaju kako su krabe ukusne i meke”.

Kraba ili rak

U stvari, prema telesnoj građi kamčatska kraba uopšte nije kraba već spada u rakove. Ipak spolja izgleda kao kraba pa se taj naziv zadržao. U anatomiji kamčatske krabe ima mnogo zanimljivosti: na primer, stomak je bliže glavi, a srce se nalazi na zadnjem delu tela. Kraba ima 10 nogu, hoda na osam, a preostale dve služe kao „ruke“, njima čisti škrge, desnom „rukom“ drobi morske ježeve za hranu, dok levom, poput noža, seče crve i drugu meku hranu.

Kamčatske krabe žive 15–20 godina, zimi svake godine, na zapadnoj obali Kamčatke, uranjaju do dubine od 200 metara, a u proleće se podižu da bi se okupali u plitkoj vodi. Svake godine, crabe mitare, i tokom 3 dana mitarenja, ne obnavljaju samo ljusku, već i ceo gastrointestinalni trakt i tetive.

Rusko hitinsko društvo

U proizvodnji mesa krabe, ljuska koja predstavlja otpad sadrži do 35% hitina, do 30% proteina, minerala i lipida.

Hitin je otkriven 1811., a prirodni polisaharid hitozan, derivat hitina, prvi put je dobijen iz hitina 1859. Prvi radovi na modifikaciji hitina u Rusiji vršeni su pod vođstvom akademika P. P. Shorygin.

Pokušaje praktične primene hitozana za bojenje i obradu tkanine sproveo je 1941. F. I. Sadov. Nakon rata, 50-ih godina XX veka, započela su opsežna istraživanja o hitinu i hitozanu. 70-ih godina prošlog veka proizvedene su prve serije hitozana u moskovskom pogonu za hemijska sredstva Voykova.

Istovremeno, dokazano je da obrada različitih tehničkih papira hitozanom značajno poboljšava njihove karakteristike; resorptivni hirurški konci napravljeni su na bazi hitozana.

Od 1961. su počeli da proučavaju hitin u Moskvi, na Institutu za biofiziku, Ministarstva zdravlja SSSR-a. Glavni zadatak ovih studija je i danas aktuelan – stvaranje antiradijacionih preparata. Na životinjama je dokazana visoka efikasnost dobijenog preparata u borbi protiv radijacije, ali su ta dela dugo bila pod pečatom tajnosti i tek poslednjih godina su postala samo delimično poznata.

Sredinom 80-ih godina prošlog veka, stvorena su ekspeimentalna postrojenja za proizvodnju hitina i hitozana u  Vladivostoku i Murmansku, a zatim je započela industrijska proizvodnja hitozan, u Moskvi, Moskovskoj oblasti i Primorskoj teritoriji, u gradovima Partizansk i Dalnegorsk.

1999. godine doneta je odluka o osnivanju Ruskog hitinskog društva koje bi koordiniralo svim istraživanjima iz oblasti hitina i hitozana u Rusiji.

U oktobru ove godine biće održana 13. Međunarodna konferencija “Savremene perspektive u proučavanju hitina i hitozana” i 7. Kongres Ruskog hitinskog društva u Ufi.

kamcatska kraba

Hitin i hitozan

Hitin je polisaharid po strukturi sličan celulozi, sastavni je deo skeletra mnogih životinjskih vrsta, uglavnom rakova, insekata, a nalazi se čak i u pečurkama. Ljuska krabe je glavna sirovina za proizvodnju hitina. Za rakove različite životne dobi sadržaj hitina nije isti: neposredno nakon mitarenje, u novoj mekoj ljusci samo 2–5%, u  “staroj” ljusci je već 18–30%. Hitin se takođe može naći u drugim organima krabe, naročito u hitinskim škrgama 70%. 
Hitozan se trenutno koristi u prehrambenoj industriji, u proizvodnji lakova za nameštaj, u medicini za proizvodnju lekova, rastvorljivih filmova i hirurških konaca, terapijskih kontaktnih sočiva, za lečenje opekotina i čireva.
Hitozan je sposoban da aktivno apsorbuje molekule organske i neorganske prirode, efikasan je u slučaju povećanog toksičnog opterećenja, trovanja hranom  i različitih intoksikacija. Hitozan privlači molekule masti i uklanja ih iz organizma. Jedan molekul hitozana uklanja masti iz organizma u količini 10-12 puta većoj od njegove molekulske mase, pa se koristi u terapji smanjenja telesne težine dijetom.

Hitozan:

  • Kod gstritisa i čireva, on čisti gastrointestinalni trakt od patogenih bakterija, smanjuje inflamaciju, pospešuje zarastanje čireva, stimuliše regenerativne procese mukozne membrane digestivnog trakta;
  • Doprinosi brzom i potpunom oslobađanju toksina iz tela, patogena, gljivica, alergena, soli teških metala, radionuklida;
  • Po ulasku u stomak, nabubri, prelazeći u supstancu nalik gelu, i štiti mukozu želuca od erozivnih procesa;
  • Snižava nivo holesterola, triglicerida i ukupnih lipida u serumu;
  • Stimuliše stvaranje bifidobakterija i korisne crevne flore.