0652610005

Morska trava – alge. Podvodna šuma i njene tajne.

Uloga algi na Zemlji

Alge pripadaju grupi najstarijih organizama na našoj planeti.  Plavo-zelene alge su nastale gotovo istovremeno sa vodenim omotačem Zemlje, pre oko 4 milijarde godina, a tokom naredne 2 milijarde godina samo su alge i bakterije predstavljale organski život na celoj planeti.

Ulogu algi je teško proceniti: na primer, one su bile početni materijal za stvaranje zapaljivih škriljaca, uglja i moguće nafte. Mnoga naftna polja povezana su sa drevnim grebenima koje su stvorile alge i korali. Postoji hipoteza da je ulje formirano iz organske mase algi drevnih mora.

Veoma je važno da se kaže da alge proizvode slobodan kiseonik u vodi, što je neophodno za disanje kako vodenih životinja, tako i biljaka. Kako je rekao akademik V.I. Vernadski: „Borba za postojanje u hidrosferi je borba za kiseonik“. Zbog toga je teško preceniti ulogu algi kao glavnog izvora organske hrane i kiseonika u vodenim ekosistemima Zemlje.

Kao izvor hrane i kiseonika, gustiš algi u okeanima služi kao dom i zaštita brojnim vrstama životinja, mrestilište riba. Naučnici su izračunali da se do 60 hiljada morskih stanovnika ( mekušaca, rakova, krpelja) može smestiti na mali grm algi visok manje od pola metra. Grmlje algi je takođe i stanište mnogih vrsta riba.

Alge igraju veliku ulogu u ukupnoj ravnoteži kiseonika na Zemlji.

Trenutno se algama dodeljuje važna uloga u rešavanju mnogih globalnih problema, uključujući i zaštita hrane i životne sredine. Alge se koriste kao industrijske sirovine, osnova za farmaceutske proizvode, iz njih se izdvajaju jedinstvene biološki aktivne supstance.

Alge proučava posebna nauka, algologija, koja je prilično mlada nauka. Pojavila se tek sredinom 18. veka. Napravljena je detaljna klasifikacija algi, metode njihovog razmnožavanja, proučavaju se korisna svojstva. Alge se po boji dele na plavo-zelene, crvene, zelene, zlatne, žuto-zelene, smeđe.

U jednom članku, pa čak i u više nije moguće reći sve o svim korisnim svojstvima algi.

Zaustavimo se na japanskoj Laminariji, predstavnici klase smeđih algi.

 

Alge

u Japanu, Kini i drugim zemljama jugoistočne Azije od algi ili morske trave prave se supe, dodaju se tradicionalnim jelima od pirinča, soje i ribe i koriste se u raznim sosovima, od kojih se prave slani slatkiši i paste. Generalno, alge su veoma važan element tradicionalne nacionalne kuhinje ovih zemalja.

Laminaria je privukla pažnju stanovnika primorskih regija od pamtiveka i svojim lekovitim svojstvima. Već u XII-XII veku Laminaria se koristila za prevenciju strume ( bolesti koja je posledica nedostatka joda) u Kini i Japanu, na pacifičkoj obali južne Amerike, u proibalnim državama Evrope.

Trenutno se detaljno proučava sastav algi ( postoji više od 30 vrsta algi). Naučnici su naučili da ekstrakuju korisne biološki aktivne supstanve (BAS), da ih koriste za unapređenje zdravlja, za prevenciju i lečenje mnogih bolesti.

Naučno ime alge je izvedeno od latinske reči lamina (u prevodu – ploča). Činjenica je da je talus ovih algi ploča poput trake, koje dostižu dužinu od 20 metara.

Japanska Laminaria živi u severnom delu Japanskog mora, blizu Sahalina i Južnih Kurila. Proteini, masti i različiti oblici ugljenih hidrata nalaze se u sastavu Laminarie, pre svega laminarni polisaharid, manitol, fukoksantin, alginske i druge orgamske kiseline smeđeg pigmenta.

Morski kelj sadrži vitamin C, vitamine grupe B, karoten (provitamin A), vitamin D, folnu kiselinu, gvožđe i bakar, ali naročito u njemu ima joda i broma.

Tali alga takođe sadrži veliku količinu mineralnih soli kalijuma, kalcijuma, kobalta, magnezijuma, mangana, cinka, hroma, vanadijuma, selena, nikla.

Na Istoku se alga zasluženo naziva morski žen-šen. Zbog svog bogatog sastava, morski kelj se široko koristi u medicini u mnogim zemljama. Koristi se kao preventivno i terapijsko sredstvo za bolesti kardiovaskularnog sistema – koronarne bolesti srca, aterosklerozu i anemiju.

Sistematska upotreba proizvoda od algi smanjuje nivo holesterola i poboljšava sastav krvi.

Laminaria reguliše gastrointestinalni trakt i eliminiše zatvor. Zbog raznolikog komleksa prehrambenih elemenata, poboljšava ukupni metabolizam, normalizuje aktivnost štitne žlezde, uklanja toksine i radionuklide.

Nažalost, upotreba algi u prirodnom obliku ne dozvoljava telu da u potpunosti primi sve korisne supstance sadžane u njoj. Da bi preveli korisne komponente algi u lako svarljiv oblik, stručnjaci obrađuju alge koristeći modernu tehnologiju.

Jedna od najvrednijih komponenti algi, kalcijum alginat (kalcijumova so alginske kiseline), uključena je u sastav novog dijetetskog suplementa EKSTRA MLADOST, koja štiti organizam od štetnih uticaja okoline i pomaže ženama da održavaju svežinu, atraktivnost i blagostanje bez obzira na njihove godine.

Kalcijum Alginat:

  • vezuje i uklanja iz organizma nusproizvode metabolizma, soli teških metala i radionuklide
  • sprečava zatvor, nadimanje, obnavlja i podstiče pokretljivost želuca, creva i žučnih kanala
  • koristi se za simptomatsko lečenje gorušice i upale jednjaka
  • poboljšava pokretljivost zglobova kod osteoartritisa, može značajno smanjiti dozu nesteroidnih antiinflamatornih lekova
  • učestvuje u obnavljanju crevne mikrobiocenoze, suzbija patogene, pomaže u obnavljanju mikroflore nakon uzimanja antibiotika
  • preporučuje se za složeni tretman gastrointestinalnih bolesti, ubrzava proces zarastanja čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu
  • je izvor bioraspoloživog kalcijuma, neophodnog za održavanje gustine kostiju (prevencija osteoporoze), za dobro stanje kože, zuba, kose i noktiju.

Naučnici nastavljaju da rade na proučavanju korisnih svojstava morske trave i mnogih drugih algi. Nadajmo se uskoro novim otkrićima, a lista lekova i dijetetskih suplemenata na bazi ovih drevnih morskih biljaka će se proširiti, pomažući da ojačamo naše zdravlje.